ivona19

fakultet,da li ne? Prica koja daje snagu

ivona19 | 28 Jun, 2018 18:00

  Sta raditi posle zavrsetka srednje skole? Pitanje koje sam sebi bezbroj puta postavila dok se ucenici moje generacije radovali  svom izabranom putu ka buducnosti. Bila sam svesna svojih vrlina i mana. Harizmaticna, komunikativna, odlucna, hrabra, istrajna, osobine koje me vode ka vrhu ali lose predznjanje koci ili vodi ka dnu. Ubrajala sam se u grupu ucenika kome je potrebno mnogo ulozenog truda da se gradivo savlada a ubrzo zaboravlja. Podrska roditelja i prijatelja ohrabrila me da upisem fakultet. Ono sto me u tom trenutku mucilo, sta upisati a ne pogresiti? Razne misli mi se motale po glavi, sta cu gde cu? Za koji fakultet se trebas opredeliti ako potices iz skromne porodice. Zelela sam da studiram u nekom uzem krugu svojih prijatelja iz srednje skole i da moja porodica ima minimalne troskove.  Ja i par mojih prijatelja iz slicnih razloga donesemo odluku da studiramo u nasem rodnom gradu. Radujemo se dobrim, starim navikama, staro drustvo,roditeljska ljubav, topla hrana,stara soba,... Na zalost ili srecu u nasem gradu ima samo jedan fakultet, uzmi ili ostavi. Odlucujemo se za rudarstvo inzenjerstvo. Zelja je na putu do ostvarenja. Prijemni ispit nije bio zahtevan i postali smo studenti koji se finansiraju iz budzeta. Imali smo malo slobodnog vremena za druzenje, izlaske dok ne pocnu predavanja. Pocetak naseg studiranja je bio i vise nego sto smo ocekivali. Profesori, asistenti, drustvo, sve je lepo funkcionisalo. jedini problem ucenje, kolegama je bilo potrebno mesec dana da savladaju gradivo a meni tri meseca. To je bio jedini razlog sto sam ispala iz budzeta i rodjitelji su morali da snose sve troskove. Bila sam ljuta na sebe ,plakala, u meni se stvorila velika zelja da odustanem od svega.Sta me je drzalo? ne znam ni dan danas. Mozda prevelika zelja da postanem neko i nesto u zivotu ili preveliki strah od neuspeha. Dok kolege na vreme ociste godinu i uzivaju preko leta, uvek sam kasnila par koraka i za mene leto skoro  i da nije postajalo. Blizi se apsolvensko, odslusali poslednju godinu. Neki odustali, neki spremaju diplomski a ja ne znam na koju cu stranu jer moji problemi tek dolaze. Skolarinu, ispite treba  platiti a kucni budzet sve manji. Odlucila  da studiranje malo zapostavim, nisam imala izbora i  krenula u potrazi za poslom. Moje prvo radno iskustvo bila je poslasticarnica.Tamo sam izgubila dve godine svog zivota, platila skolarinu i ustedela pare za ispite. Vracam se studiranju i kucni budzet se popravlja. Posle tri godina ucenja, odricanja svega i svacega ja u ruci drzim diplomu. Moja sreca je bila neopisiva. Da mi je ucenje bila bolja stana za to vreme mogla sam dva fakulteta da zavrsim ali kako kazu bolje ista nego nista. Trud se uvek isplati,snovi se ostvaruju i ako cesto nama deluje nemoguce, vazno je ne odustati.

Čestitamo

ivona19 | 28 Jun, 2018 11:32

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb